rakić - šantić - zubac - dis - massuka - radičević - dučić

MILAN RAKIĆ

Obična pesma

Naša je ljubav bila kratkog veka ,
trenutak jedan -tek godinu dana ,
i rastavi nas sudba preka ,
bez uzdisaja , bez suza ,  bez rana.

U svađi nam je prošlo pola dana ,
u pomirenju mučnom, pola noći
i bežao sam iz našeg stana
tražeći mira u poljskoj samoći .

No to je bilo samo kratko vreme ,
pa postadosmo tuđi jedno drugom ,
i gledasmo se u ćutanju dugom
tupo , ko sito dete šećerleme.

I tako sve je prošlo , i ja sada
ne mogu kleti ni nebo ni sudbinu ,
il s pesnicama stisnutim , pun jada
prokleti žene ili podlost njinu .

Pa ipak da si samo katkad znala
veliki kobni oganj duše ove ,
i silnu ljubav što ništi ko hala
sve druge misli , i nade , i snove;

Pa ipak , da si samo katkad htela
u zanosu , i sličnu mekoj svili ,
da kažeš nežnu reč iz srca vrela-
mi bismo možda dugo srećni bili!

A sad polako teče vreme ,
postasmo tuđi jedno drugom ,
i gledasmo se u ćutanju dugom
tupo , ko sito dete šećerleme.

VELIMIR ŽIVOJINOVIČ-MASSUKA

Prosta istorija

Prošlo je sve; i jedva dušu dirne
sećanja talas drag ,
ko s večeri kad tihom vodom pirne
daleki vetar blag .
Prošlo  je sve što bolelo me ikad !
O, laž je da se ne zaceli nikad
rana i radosti trag!

Bez nespokojstva , bez srđbe , bez krika
sećam se danas ja
ljubavi naše ,tvog smeha ,tvog lika;
a srce jedva zna ,za besane noći ,
za  kletve da se živeti neće moći ,
za gorke snove bez sna.

Kako se mirno pozdravljamo sada !
Ni bol ,ni gnev ,ni strah .
Prošlo je sve .-I samo katkad , kada
mesečev takne me prah ,
dušu mi talas jedan jedva dirne ,
ko tihu vodu u večeri mirne
dalekog vetra dah.

PERO ZUBAC

Ali mi jesmo

Nedostaje mi vatre u reči
pa da ti pesmom put preprečim .

Nedostaje mi snage da shvatim
da pesmom ne mogu da te vratim.

Ne smem da kažem sejo , pesmo ,
nje više nema ali mi jesmo .

Marijini izvori

Usvemu te pomalo ima ,
u detetu koje se smeši ,
bar da je ruska zima
pa da me trojka teši .

Prepoznajem te u drugima ,
na ulici u metrou ,
bar da je ruska zima
što liči na dušu tvoju .

Svugde si gde me ima ,
pratiš me okom svevidnim ,
bar da je ruska zima
da te  od snega ne vidim .

VLADISLAV PETKOVIĆ-DIS

Predgrađe tišine

Ja vidim ,zbilja ,da već nemam snage
da volim ,patim i da išta želim;
i ne znam više za spomene drage ,
za pali život na ružama svelim.
Ja ne poznajem sad ni ono doba
kad ustajahu duhovi iz groba.

Istina , ja znam da sve suve grane
proleće nekad grilo je holo;
istina , ja znam i za one dane
kad sam se nado , osećao ,voleo
u pomrčini ,na dolini jada ,
pod bledom zvezdom, koje nema sada .

Znam ih. Ali ono što je meni dalo
veliki vidik i nebesne boje
danas je neznatno i malo,
nešto što , mislim , da i nije moje.
Sve je sad prošlost; nju niko ne čuva;
pust vetar meni oko glave duva.

I moja ljubav i ona je vani:
bez mene , tiho , udaljena trune;
ne čuje, moji kad padaju dani ,
ne vidi groblje što ga mrtvi pune.
Jutro mi  svako pruža život ceo ,
a svaka ponoć jedan pokrov beo.

Za mrtve nema molitve , ni bole
posmatram , gledam: moje vreme teče.
Ne žalim sebe, i ne žudim dole ;
Ne žalim sebe, čekam svoje veče ,
miran , bez želja i nade na bolje.
Moja je duša sada suvo polje.

BRANKO RADIČEVIĆ

Kad mlidijah umreti

Lisje žuti veće po drveću ,
Lisje žuto dole veće pada;
Zelenoga više ja nikada
Videt neću !
Glava klonu , lice potavnilo ,
Bolovanje oko mi popilo ,
Ruka lomna ,telo izmoždeno
A kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba

Zbogom žitku moj prelepi sanče !
Zbogom zoro , zbogom beli danče !
Zbogom svete , nekadanji raju , -
Ja sad moram drugom ići kraju !
O, da te tako ja ne ljubljah žarko ,
Još bih gledo tvoje sunce jarko,-
Slušo groma , slušao oluju ,
Čudio se tvojem slavuju ,
Tvojoj reci i tvojem izviru-
Mog života vir je na uviru !

O,pesme moje , jadna siročadi ,
Deco mila mojih leta mladih !
Htedoh dugu da sa neba svučem ,
Dugom šarnom da sve vas obučem
Da nakitim sjajnijem zvezdama ,
Da obasjam sunčanim lučama...
Duga bila , pa se izgubila ,
Zvezde sjale , pa su i presjale ,
A sunašce ono ogrejalo ,
I ono je sa neba mi palo !
Sve nestade što vam dati spravlja-
U traljama otac vas ostavlja.

JOVAN DUČIĆ

Refren

Snevaj , da uvidiš da prolazni snovi
još najbliže stoje  postojanoj sreći;
da se ne pitaš nikad , zašto jadi ovi ,
a ne koji drugi , a ne koji treći .

Ljubi , ljubi silno , uvek istovetan
u ljubavi samo ti ćeš jasno znati :
kako malo treba da se bude sretan ,
i sto puta manje da se večno pati.

I umri , da spaseš verovanje čisto ,
da si kadgod stao pred istinom golom :
i da u životu nisi jedno isto
jednom zvao srećom , a drugi put bolom .

ALEKSA ŠANTIĆ

Ne vjeruj...

Ne vjeruj u moje stihove i rime
kad ti kažu , draga , da te silno volim
u trenutku svakom da se za te molim
i da ti u stabla urezujem ime.

Ne vjeruj ! No kasno kad se mjesec javi
i prelije srmom vrh modrijeh krša
tamo , gdje u grmu proljeće leprša
i gdje slatko spava naš jorgovan plavi.

Dođi , čekaću te ! U časima tijem ,
kad na grudi moje priljubiš se čvršće ;
osjetiš li , draga , da mi tijelo dršće
i da silno gorim ognjevima svijem.

Tada vjeruj meni , i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna
ona samo plamti , silna , neoprezna
niti mari , draga , da stihove piše.

Jesen

Prošla je bura stišale se strasti
i ljubav s njima , sve je bliže kraju,
drugčije sad tvoje oči sjaju-
u njima nema ni sile ni vlasti.

Ja čujem :naša srca biju tiše :
tvoj stisak ruke nije onaj pravi ;-
hladan , bez duše , bez vatre i krvi
ko da mi zbori : nema ljeta više !

Za društvo nekad ne bješe nam stalo,
o sebi samo govorismo dugo ;
no danas , draga , sve je , sve je drugo
sada smo mudri i zborimo malo...

Prošlo je ljeto...Mutna jesen vlada...
U srcu našem nijednog slavulja ;
tu hladan vjetar svele ruže ljulja
i mrtvo lišće po humkama pada...

Moja otadžbina

Ne plačem samo s bolom svoga srca
rad` zemlje ove uboge i gole ;
mene sve rane moga roda bole,
i moja duša sa njima pati i grca...

Ovdje u bolu srca istrzana
ja nosim kletve svih  patnja i  muka
i krv što kapa s dušmanskih ruka,
to je krv moja iz mojijeh rana...

U meni cvile duše miliona...
Moj svaki uzdah ,svaka suza bola,
njihovim bolom vapije i ište...

I svuda gdje je srpska duša koja ,
tamo je meni otadžbina moja-
moj dom i moje rođeno ognjište...

Prijatelju

Prijatelju ! Znadem da su ovi puti
na našoj planeti trnje što nas bode ,
da je malo staza što u baštu vode
gde bokori šume suncem ogrnuti.

No nijedna tvoja noć još nije bila
bez zvezda, jer njih je samo oblak skrio
za oblakom trepti njihov blesak mio..
Poleti , i njima uzneće te krila !

Da , život je memla robijaške kuće
i njegovo trnje sve te para ljuće
i cvetova nema da se tebi jave...

No ti imaš ruke ! Snagom ruka goli`
kupine razgrni i krvlju ih poli ,
i naći ćeš tvoje ljubičice plave...

Proljeće

Nemoj , draga , noćas da te san obrva
I da sklopiš oči na dušeku mekom!
Kada mjesec sine nad našom rijekom
i na zemlju pane tiha rosa prva.

Rodiće se mlado proljeće!I svuda
prosuće se miris plavih jorgovana
i pahulje snežne padaće sa grana
u naš bistri potok što baštom krivuda.

Uzviće se Ljeljo nad našim Mostarom ,
i svaki će prozor zasuti beharom ,
da probudi srca što ljube i gore..

Zato nemoj , draga , da te san obrva!
Dođi i u bašti budi ruža prva ,
i na mome srcu miriši do zore!

Ostajte ovdje

Ostajte ovdje!.. Sunce tuđeg neba
neće vas grijat ko što ovo grije
grki su tamo zalogaji hljeba
gdje svoga nema i gdje brata nije...

Od svoje majke ko će naći bolju!
A majka vaša zemlja je ova :
bacite pogled po kršu i polju
svuda su groblja vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni bjehu divi
uzori svjetli što je branit znaše
u ovoj zemlji ostanite i vi
i za nju dajte vrelo krvi vaše.

Ko pusta grana , kad jesenja krila
trgnu joj lišće i pokose ledom
bez vas bi majka domovina bila
a majka plače za svojijem čedom.

Ne dajte suzi da joj s oka leti
vratite se njojzi u naručja sveta,
živite zato da možete mrijeti
na njenom polju , gdje vas slava sreta !

Ovdje vas svatko poznaje i voli
a tamo niko poznati vas neće
bolji su svoji krševi goli
no cvjetna polja kud se tuđin kreće.

Ovdje nam svatko bratski ruku steže
u tuđem svjetu za vas pelen cvjeta
za ove krše sve vas, sve vas veže
ime i jezik , bratstvo , i krv sveta.

Ostajte ovdje!.. Sunce tuđeg neba
neće vas grijat ko što ovo grije
grki su tamo zalogaji hljeba
gdje svoga nema i gdje brata nije...

rakić - šantić - zubac - dis - massuka - radičević - dučić