Nikola Janic,
odgovorni urednik

Ko koga vara?

UVODNIK "Koreni" Broj 8

Dok se u Srbiji zatvaraju, rigorozno kaznjavaju i osudjuju pojedini mediji, njihovi vlasnici i sefovi redakcija, koje informisu javnost i o onome sto bi rezim zeleo da sakrije, istovremeno se ne trazi odgovornost za predstavnike vlade koji ne prosledjuju ni one informacije koje su duzni da cine. Zbog toga ostaje sumnja da se Srbija sve vise parcijalno udaljuje od demokratije. U Srbiji danas licna odgovornost onih koji su na vlasti predstavlja potpuno nepoznatu cinjenicu, iako se zna da je bas primenjivanje sistema licne odgovornosti prvi cinilac za prepoznavanje demokratskog sveta. Svoja radna mesta (ponekad i licnu slobodu) gubili su samo pojedinci koji su se usudili, na osnovu svog ustavom zagarantovanog prava slobode govora i napisane reci, da javno iznesu svoja misljenja koja su ponekad bila u suprotnosti sa stavovima predstavnika vlade. Za poslednjih deset godina, od raspada bivse Jugoslavije, pa sve do danas, svoj polozaj, (na primer ministarsku fotelju), nije prinudno napustio ni jedan ministar srpske vlade. Sve ono sto se tih godina desavalo nasem narodu dovoljan je dokaz da gresaka nije bilo malo. Iste greske su cak veoma cesto ponavljane, pa ni tada pojedini ministri i ministarstva nisu nista ucinili da bi se situacija izmenila.

Neznanje, nezainteresovanost, zastarele i nekorisne odluke su, recimo, ocigledna karakteristika ministarstva za informisanje Republike Srbije. Sef ovog ministarstva, gospodin ministar Aleksandar Vucic uvek je bio prvi da kritikuje druge, da trazi njihovu odgovornost i da nas ubedjuje, svaki put kada je za to imao priliku, u cudotvornu moc ”Internet sajta” njegovog ministarstva. Istovremeno gospodinu Vucicu je poznato da je bas onaj deo zapadnog sveta i ljudi do kojih bi informacije trebalo da stignu pokazao izuzetno slabo interesovanje za ”propagandu srpskog ministarstva”. Zbog toga su se veoma retko prikljucivali na Sajt ministarstva na kome bi procitali ono sto srpska strana zeli da oni citaju. Prisutan dugogodisnji amaterizam je prepreka ovog ministarstava da shvati potencijal srpske dijaspore, koja bi jedina mogla da bude mocni katalizator i da te neophodne i vazne informacije prosledi na sva korisna odredista: vladinim i nevladinim organizacijama, ustanovama i pojedincima, prvenstveno u zapadnim zemljama. Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244, Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije i SR Jugoslavije, a na teritoriji Kosova danas prezivljavaju oni Srbi, Crnogorci i pripadnici drugih naroda koji su tu ostali posle progona. Samim tim oni su i dalje drzavljani SRJ. Od dolaska snaga Kfora 10. juna 1999. godine, pa do polovine jula ove godine, na Kosovu je izvrseno 4.885 teroristickih napada samo na Srbe i Crnogorce, a kidnapovano je 955 i ubijeno 1.034 osobe. Svet, nazalost, o tome zna veoma malo, a tragedija ovih ljudi nije samo u svakodnevnom teroru kome su izlozeni od strane ekstremnih Albanaca, vec u nista manje ekstremnoj ravnodusnosti koju je pokazalo ministarstvo informacija Srbije za njihovu situaciju. Ovo ministarstvo je vise puta odbilo da prosledi informaciju o stradanju Srba na Kosovu, cak i poznatim srpskim organizacijama koje su, u ponovljenim zahtevima, izricito trazile te podatke koji su im bili neophodni za vec ugovorene nastupe i intervjue u zapadnim medijima i susretima sa njihovim politickim predstavnicima.

Vec mesecima na udarnoj stranici sajta ministarstva postoji rubrika: ”Sta je sa kidnapovanim Srbima?” Nazalost, ne postoji nikakav dostupan tekst koji bi dao odgovor na ovo pitanje, vec samo obavestenje da te stranice nema. Pre vise od dva meseca srpska organizacija ”Glas Srpskog Naroda” iz Svedske, upoznala je ministrstvo sa ovom greskom, uz molbu da se ovi vazni podaci hitno ucine dostupnim. Umesto da ubace tekst (ili da skinu ovu rubriku ako smatraju da se o tome ne treba pisati) u odgovoru je navedena adresa odgovornog: popovic@srbija-info.yu. Ni posle toga tekst sa podacima o kidnapovanim Srba se nije pojavio. I dan danas, dok ispisujem ove redove, na sajtu ministarstva infomacija Republike Srbije moze se videti rubrika: ”Sta je sa kidnapovanim Srbima?” I dalje nema nikakvog teksta, ali je ostalo poznato obavestenje o praznoj stranici. Mozda cemo ovako vazne podatke o golgoti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ubuduce dobijati azurnije, tek kada i oni koji su zaduzeni da informisu budu licno odgovorni za svoju nesposobnost, neznanje ili nezainteresovanost. Kada oni koji izricito traze odgovornost samo od drugih, takodje budu odgovarali nekome, a ne samo svojoj licnoj savesti, koja ocigledno ne postoji, onda cemo konacno slobodno mozi reci da je Srbija zakoracila na put demokratije. Dok se to ne desi ostaje nam da se i dalje pitamo - ko koga vara i dokle?

Nikola Janic janic@swipnet.se