PRESUDNE
BITKE U JULU 1456. I 1521. BILE SU PRELOMNE U PROSLOSTI ZEMUNA
Dana 14. jula 1456. g.
hriscanska flota je ispred Zemuna pobedila tursku i tako odlozila pad pod otomansko
carstvo za 65 godina
Mehmed II Osvajac je posle osvajanja Konstantinopolja 1453. godine krenuo u pohod na
Ugarsku i sa flotom od 200 galija 1456. opseo Beograd koji je branila mala ugarska posada
pod zapovednistvom Mihaila Siladjija. Janos Huwadi i franjevac Ivan Kapistran su u
Slankamenu groznicavo skupljali vojsku, oruzje i hranu. Da bi sprecili doturanje pomoci
Beogradu iz Srema i Banata, Turci su rasporedili svoju flotu po Dunavu i Savi.
Iz Slankamena je 13. jula stigla pod Zemun hriscanska flota koju je vodio Huwadi. Tu su je
docekale turske ladje koje su stajale jedna do druge, povezane lancima. Iako mnogo
slabiji, hriscani su se 14. jula odlucili za napad. Ispred Zemuna se odigrala visecasovna
recna bitka koja je umnogome odlucila sudbinu opsednutog Beograda. Za hriscane se borba za
Beograd odlucivala upravo ovde, kod Zemuna. Vesto koristeci maticu Dunava, hriscanski
brodovi, pomognuti sajkama iz Beograda koje su napale Turke iz ledja, probili su turski
kordon, potopivsi nekoliko galija i vise stotina Turaka. Posle visecasovne ogorcene bitke,
u kojoj su laksi i sposobniji za manevar hriscanski brodovi ipak bili spretniji, Turci su
potpuno razbijeni. Beograd je posle povlacewa Turaka pogodila epidemija kuge od koje su
obela i oba junaka odbrane opsednutog grada - Janos Huwadi i Ivan Kapistran. Po povratku u
Zemun, Janos Huwadi je tu i umro, 11. avgusta.
(Iz Hronike Zemuna od praistorije do 1871. godine Branka Najholda)
iz " Hronike Kulturnog Zivota -Za Zemun" |
Dana 12. jula 1521. g. Zemun je pao pod tursku vlast i s jednim kratkim
prekidom pod njom se nalazio do 1717.
U fazi punog uspona Turske
(posle osvajanja Carigrada 1453) na njen presto 1520. g. stupio je mladi sultan Sulejman
II, kome su kasnije pored imena dodavani atributi: Kanumi (Zakonodavac), Sahibi kiran
(Gospodar svog veka), a na Zapadu - Velicanstveni ili Veliki. Zeleo je nastavak osvajanja
i prostiranje moci Imperije u pravcu severa. Stoga je osvajacu neophodan bio slom
odbrambenog sistema na juznoj granici Ugarske koja se kao drzava nalazila u krajnje
nesredjenim prilikama zbog stranackih borbi i zavadjenosti izmedju plemstva i slabe
centralne vlasti kneza Lajosa II. U takvim uslovima varosi i tvrdjave, medju kojim je
Beograd vazio kao Predstraza i Podgradje Hriscanstva (Antemurale Cristianitatis), nisu
pripremane za prelomne dogadjaje. Takodje paznja nije posvecena sajkacima koji su zuvali
tokove Dunava i drugih reka, u ono vreme ozbiljno ugrozeni od strane turskih ladja u
Smederevu i Golupcu.
Velika turska vojska, pod vodjstvom sultana i njegovih najboljih vojskovodja, u drugoj
polovini maja 1521. g. krenula je iz Carigrada i na prolazu preko balkanskih krajeva njoj
su se prikqucivali novi odredi tako da se racuna da je ona imala oko 100.000 pesaka,
konjanika, artiljeraca, komordzija i drugih pratilaca. Vojsku su pratile i naoruzane ladja
za borbe na rekama i transport ratnog materijala. Krajem juna vojska je prosla Nis i
Kruzevac i glavnina sa sultanom uputila se ka Sapcu dok je ostalim snagama naredjeno da
opsednu Beograd. Napad na Sabac poceo je pocetkom jula i on je ubrzo osvojen. Tada je
sagradjen most na Savi i preko pontona vojska je presla u Srem i turski odredi
"letehu kao zmije krilate" paleci naselja i razarajuci utvrdjenja. Vojskovodja
Piri-pasi i zapovedniku Smederevskog sandzaka Husrev-begu je naredjeno da opsednu i osvoje
Zemun. Grad je zestoko bombardovan i njegove utvrde rusene. Branioci Zemuna, sajkaci (400)
pod vodjstvom brace Skobalic, i pored jakog otpora nisu se mogli odupreti napadu.
Poslednji otpor pruzen je, izvesno, na lesnom platou i na bedemima utvrdjenja na Gardosu.
Dana 12. jula grad je osvojen. Svi zateceni branioci saseceni su jer nisu prihvatili
predaju a stanovnistvo je odvedeno u ropstvo.
Osvajanjem Zemuna, a krajem jula i Slankamena, obruc oko Beograda bio je zatvoren.
Sultan je presao u Srem, poslednjeg dana jula stigao je u Zemun i s vojskom se ulogorio u
njegovoj neposrednoj blizini. S Bezanijske kose posmatrao je poslednje pripreme i borbe za
osvajanje Beograda. Mesec kasnije, posle jakog bombardovanja s juzne i zapadne strane i s
Velikog ratnog ostrva, stalnih jurisa i oskudice, branioci Beograda, Ugri i Srbi, koji su
se hrabro borili, bili su primorani, ne dobivsi pomoc od kralja Lajosa II, da stupe u
pregovore. Dana 28. avgusta potpisan je protokol o predaji. Sutra-dan turska vojska je
usla u varos a janjicari su zaposeli tvrdjavu. Kljucna prepreka za prodor u Srednju Evropu
bila je uklonjena: 1526. g. ratoborni sultan porazio je slabu ugarsku vojsku kod Mohaca.
Tri godine kasnije (1529) osvajaci s Istoka opseli su Bec (prva opsada Beca).
Miodrag Dabizic
iz " Hronike Kulturnog Zivota -Za Zemun" |
