|
|
|
|
 |
|
|
|
Carigradskom konvencijom,2. marta 1741. godine regulisano je pitanje dunavskih i savskih ada.Veliko ratno ostrvo podeljeno je na dva dela s tim sto je granicna crta povucena sredinom ostrva po sirini.Turskoj je pripala polovina ostrva prema Beogradu a Austriji ona prema Zemunu i Banatu.I ako je bilo predvidjeno da na adi ne sme boraviti vojska,da ne sme biti tvrdih objekata da se mora poseci vrbak,uz jos mnogo drugih ogranicenja,nijedna strana to nije mnogo postovala.Jos pre izbijanja rata 1788.godine Zemunci obradjuju plodne povrsine ade a ribari imaju tu kolibe u koje se sklanjaju za vreme oluje.U vreme prvog srpskog ustanka,decembra 1806.godine i januara 1807. godine Karadjordjeve tobzije sa ade tuku Beograd uz precutnu saglasnost zemunskog vojnog komandanta. |
|
Kroz ceo XIX vek prostor Velikog ratnog ostrva ima uglavnom poljoprivrednu namenu.Medjutim po okoncanju prvog svetskog rata uredjena je plaza koja vrlo brzo dobija epitet jedne od najlepsih recnih plaza Evrope uz bok nesto ranije uredjenom beckom Genzenhojfelu.Plaza svoje zlatno doba dozivljava u deceniji pred pocetak drugog svetskog rata.Dobro uredjena i svakodnevno detaljno ciscena,snabdevena svim potrebnim objektima bila je nadaleko cuvena,mesto na kome su i Beogradjani zavideli svojim susedima. |
|
Dugo posle ratap popularni Lido se ne koristi a planeri cak donose odluku da se ostrvo izbagerise za potrebe izgradnje Novog Beograda 1948.godine.To bi im i poslo za rukom da Dunav nije poceo da nanosi daleko vise peska no sto bageri mogu da odvade pa se najzad od zamisli i odustalo.Ubrzo zatim plaza na adi postaje najomiljenije mesto Zemunaca po letnjoj pripeci. |
|
|
|
|
