Na lepom plavom Dunavu
Na Lido smo uvek nosili
velike vukovarske lubenice, koje su se prodavale na keju.Nikada posle nisam videla
vece.Bilo je crvenih i zutih, slatke su bile kao med.
Jos jedna letnja poslastica bili su vruci kukuruzi.Njih su decaci prodavali u korpi od
pruca, na plazi i po ulicama.
Sva moja braca znala su da kuvaju-ja nisam.Jasa i Srecko bili su specijalisti za slana
jela, a Joca za slatka.Njemu sam se uvek divila, kada bi palacinke bacao u vis i spretno
ih hvatao u tavicu.Za svoj rodjendan Joca nam je umesio "Stefani" tortu i doneo
nam je na plazu.Kako smo se radovali, kada smo sedeci u camcu cekali da Joca svakome
odsece po parce torte.No, uskoro je on na svoje veliko iznenadjenje, video kako Dunav nosi
komade njegovog umeca....Nikada nisam saznala zbog cega je ta torta bila tako gorka, da se
nije mogla jesti.
Velika radost na Dunavu bila je, kada bi se iz camca uhvatili za neki slep, koji je
uzvodno plovio i poneo nas dosta daleko.Tada bi se otkacili od njega.Lezali bi u camcu i
pustili da nas Dunav nosi.Uzivala sam da se i ja drzim za slep.Jednom su mi braca viknula
da se otpustim.Oni su to uradili, ja nisam te sam ostala da visim...Jako sam se uplasila,
jer me slep nosio sve dalje od njih.No, oni su naglo zaveslali, brzo dosli do mene i tako
me spasli.
Najveca atrakcija na vodi Dunava bio je jedan Zemunac, ime sam mu zaboravila.On je dolazio
rano posle podne na kupatilo, skinuo se, legao na ledja i pustio se niz reku, prema
Lidu.Nije bio krupan, ali je imao izuzetno veliki i okrugli stomak.Na njega bi stavio
novine i tako lezeci uzivao citajuci i listajuci ih.Obicno bi ga neko posle camcem vratio
uzvodno.
Pored kupatila ljuljale su se na Dunavu velike "tikvare" u kojima su ribari
cuvali ribu.Vrhovi su im bili uzdignuti i divno rezbareni.Podsecali su me na venecijanske
gondole.Jednoga dana kupala sam se u "frajdunavu".Nisam ni primetila da se jedan
ribar popeo na vrh "tikvare".Oni su rado odatle skakali u reku.On je skocio meni
na glavu, bas kada sam ja izronila iz vode.Odmah sam se onesvestila i potonula. Srecom
bilo je rano prolece i Dunav je bio jos hladan, pa sam se osvestila.Rukama sam se
potiskivala nagore, no cim sam dosla na topao vazduh ponovo sam se onesvestila.To se
ponavljalo nekoliko puta.Nikoga nije bilo u blizini, a ribar je bio mlad, poplasio se i
pobegao.Znala sam da se necu udaviti, jer sam ja kao i druga deca, bila sigurna da je
Dunav nas drugar.Poznavali smo mu sve virove i hirove i voleli ga beskrajno...... |
