Na lepom plavom Dunavu
U mom detinjstvu,dvadesetih godina ovoga veka,nije se islo na letovanje i
zimovanje.Uzivali smo u lepom,plavom Dunavu,koji je tada jos bio cist. Zimi su deca jurila
klizaljkama po njemu.Secam se da smo,kada je led bio debeo,prelazili sankama,koje su vukli
konji,na drugu obalu. Od ranog proleca do kasne jeseni uzivali smo na Dunavu.
Izmedju danasnje kafane "Venecije" i "Sarana" nalazilo se veliko
drveno kupatilo "Svimsul",ciji je vlasnik bio Kenig.Drvenim mosticem prelazilo
se na kupatilo,te prvo nailazilo na blagajnu.Na desnoj strani nalazilo se odeljenje za
zene a na levoj za muskarce. U sred svakog odeljenja bio je poveci bazen za neplivace.Oko
njega nalazile su se kabine.Na onom delu kupatila koje je bilo okrenuto Dunavu,nalazile su
se porodicne kabine.Bilo ih je svega nekoliko i one su se mogle iznajmljivati za celu
sezonu.Na tom delu kupatila sastajale su se zene i muskarci,plivaci i hrabro skakali u
"frajdunav",kako smo mi to tada nazivali.Tu je Dunav bio jako dubok.Kupatilo je
imalo u svako doba dana svoje goste.Pre podne dolazili su vecinom stariji ljudi.Posle
podne odjekivalo je kupatilo od decjeg smeha,cike i vike.
Uvece,kasnije bi dolazila poznata zemunska porodica Strajher-Pelegrini.Ona bele puti,kao
mleko,sa velikim grudima i uskim kukovima,jako nasminkana i nasmukirana.Sunce je sigurno
nikada nije ogrejalo.Secam je se zato,sto smo mi, kao sva nestasna deca,uzivali da udjemo
sa njom u bazen.Skakali smo i prskali se na njen uzas i grdnju...On,njen muz,visok,tih,lep
covek.Posto su dolazili kasno imali su privilegiju da se kupaju zajedno.
Dalje od kafane "Saran",prema Gornjoj varosi,nalazila se divlja peskovita plaza
zvana "iza Radecki".
|
Trece mesto za kupanje bilo je
Lido,pescana plaza malog ostrva,preko puta Zemuna.S leve i desne strane Kenigovog kupatila
bili su vezani privatni camci, kojima se izlo na Lido.Nas camac se zvao
"Dufter".Bio je dug 6 metara,imao je kormilo i 3 para vesala.Secam se imala sam
5 godina,kada sam zaboravila da stavim u camac svoju pikslu za plivanje.Bila je to limena
kutija,koja se vezivala oko struka.Bila je zaletovana tako da voda nije mogla uci u
nju.Priblizavali smo se Lidu,a ja nisam kao obicno skakala iz camca u Dunav.Kada je moj
brat Jasa video o cemu se radi,rekao je bratu Joci:"Sta ce nama sestra koja ne zna da
pliva,ona nas samo sramoti s tom njenom pikslom.Bacicu je u Dunav pa sta bude!"On je
to odmah i ucinio.Ja sam plivala "kerecki",mlatarala rukama,da se nekako odrzim
na vodi.Uskoro sam,zajedno sa njima,na njihov ponos,pored camca preplivavala Dunav.
Lido je verovatno dobio naziv po venecijanskoj plazi,jer je imao divnu,dugu pescanu
obalu.Na njemu se nalazio i jedan veliki restoran sa hladnim picima i sendvicima.Neko
vreme je plazu presecala zicana mreza,koja je razdvajala zenski od muskog dela plaze.Ona
je dosezala do obale.Samo u vodi su se svi mogli zajedno sastajati.Bilo je to vrlo glupo
jer je bilo i bracnih parova.Za mene je to bilo jako zgodno.Kada je trebalo ici kuci,braca
su me zvala,a posto se meni jos nije islo,pravila sam se kao da ih ne cujem.Znala sam da
oni ne mogo da predju na moju stranu.Kada mi se ucinilo da su se i oni resili da ostanu
duze,posla sam da se okupam.U vodi su me zgrabili i bacili u camac.Uskoro su tu mrezu
sklonili...
|
Marija
Kulundzic (Odlomak iz knjige "Zemun moga detinjstva, moje mladosti") |
