|
|
|
|
|
|
Pripajanje Zemuna Opstini grada Beograda 1. aprila 1934. godine nesumnjivo je jedan od prelomnih datuma u istoriji dva grada.Verodostojnost ovome daje cinjenica da je obrazovanje jedinstvene gradske teritorije imalo karakter novine i nekoliko dimenzija, ekonomsku, politicku, vojno-stratesku i kulturnu. Poslednja sednica samostalne gradske vlasti u Zemunu imala je poseban tok jer je, posle dva uzaludna pokusaja, odrzana bez dovoljnog broja izabranih gradjana u njoj.Na osnovu Zakona o ustrojstvu gradskih skupstina (cl.78. i 84.) obezbedjeno je odlucivanje prostom vecinom, sa dvanaest prisutnih, dok je vecina od njih osamnaest ostala van toga i to cak petnaest "neopravdano".Dr Milos Djoric, u svojstvu gradonacelnika, obavestio je prisutne o prosirenju Beograda na zemunsku stranu, pozivajuci se na odredbe finansijskog zakona za 1934/35. godinu da bi potom, uz oprostaj podsetio na slavnu proslost grada i njegovog udela "u okviru nase narodne povesnice". Posle njega je podnacelnik Lav Spisic izrazio da je ovaj akt od opsteg interesa "novog i uvecanog Beograda", a za uzvrat ubuduce se moraju interesi stanovnika zemunskog dela Prestonice, stititi na drugoj strani.Neophodno bi bilo da se npr. lokalnom dekoncetracijom uprave obrazuje poseban odeljak ili ispostava sa posebnim odsecima, da se sporazumno rese imovinsko-pravna pitanja i obezbedi mesna imovina radi investiranja u razvoj poljoprivrede, da se zadrze ustanove posebne namene kao sto je Dom Kralja Petra I za uboge i nemocne, da se zaklade i fondovi u Zemunu, upotrebljavaju iskljucivo za mesne potrebe.Kada je u pitanju dalji komunalni razvoj, neophodno je nastaviti postojeci investicioni program, sa prvenstvom na projektima kanalizacije i kaldrmisanja ulica.Za ocekivati je i da ce se imati obzira kod poreskog opterecenja novih suradjana imajuci u vidu ekonomsku snagu Zemuna "...kao malog grada koji dobija periferni znacaj".Kod preduzeca je potrebno pak zadrzati postojeca, sve dok se sama ne reorganizuju. |
|
Gordana
Korac |
|
|
