Jedna crtica iz proslosti zemunskih vatrogasaca

Zemun u vremenu dvadesetih godina,neposredno po zavrsetku prvog svetskog rata,polako je dobijao svoj stari sjaj.Izlozi trgovackih radnji ponovo su bili puni razne robe,koja je stizala iz svih krajeva. Fasade zgrada,zapustene u godinama rata,narocito u centru grada uredjivale su se,krecile i obnavljale.Pojam "centra grada" podrazumevao je u ono vreme prostor od "Muhara" do Komande mesta(danasnjeg dela Komande vazduhoplovstva) u jednom pravcu,a u drugom od Bolnice milosrdnih sestara,do obale Dunava.

U ovom delu grada,svojom arhitekturom dominirala je zgrada na uglu Ulice kralja Petra (danas Glavna) i Gospodske,a koja se vodila pod brojem 24 Ulice kralja Petra.Bila je to zgrada u vlasnistvu Nede Nikolic, a Zemunci su je znali pod imenom "Nedinicina kuca".U prizemlju zgrade bilo je vise trgovackih radnji,a na prvom spratu je bilo lepo opremljenih stanova do kojih se dolazilo sirokim mermernim stepenistem iz ulaza koji je u Ulici kralja Petra.

U ranim jutarnjim casovima 11. maja 1921. godine izbio je na tavanu zgrade pozar.Verovatno je usled neispravnog dimnjaka tinjao cele noci i zahvatio grede na tavanu .Nastala je opsta pometnja u zgradi.Pozvani su zemunski vatrogasci,koji su vrlo brzo stigli sa svim raspolozivim snagama,a akcijom je rukovodio zapovednik Josip Hofmajster.U pomoc su pristigli i vatrogasci iz Dobrovoljnog vatrogasnog drustva Novi grad ("Francstal").

Dok su se vatrogasci borili sa pomahnitalom vatrom na krovu i sprecavali da se pozar prenese na susedne zgrade u Ulici kralja Petra i Gospodskoj brojni gradjani su pohrlili da spasavaju robu iz radnji u prizemlju,iz magacina u dvoristu i stvari iz stanova.Momci iz susednog hotela "Grand" pohrlili su u pomoc medju prvima.Kelneri i osoblje iz kuhinje hotela iznosili su stvari iz stanova na spratu u cilju spasavanja od vatrene stihije. U tom poslu kojije bio podstican varnicama,dimom i plamenom,naravno i opstom pometnjom usled siline pozara,mnogi su poceli pojedine stvari nepotrebno bacati sa prozora na spratu. Neko je pri tom rekao da treba spasavati klavir gospdje Nede.Mada je takvo spasavanje komandujuci na pozaru prekidao,jer je ometalo akcije vatrogasaca glas Hofmajstera nije se mogao u opstem zagoru cuti.Osoblje iz hotela "Grand" guralo je klavir prema vratima koja su bila zakrcena,pa kako nisu mogli kroz vrata da ga iznesu,htedose da ga izbace kroz prozor.Ali klavir srecom nije mogao da se provuce ni kroz jedan prozor pa je ostao na spratu. Istina sav poliven garavom vodom i pun pepla i cadji,ali ostade citav.

Gasenje pozara je trajalo ceo dan.Voda upotrebljena za gasenje formalno je unistila sve ono sto je ostalo u stanovima i u trgovinama u prizemlju.Dugo je tinjala vatra na tavanu i u delovima sprata na koji se prenela,te su vatrogasci Centrale (kako su se zvali pripadnici centale jedinice "Matica") ostali da dezuraju na zgaristu sve do veceri sledeg dana.

Gasenje pozara,slaba organizacija i velika pometnja koja je izazvana ucescem gradjana u "spasavanju" bilo je predmet zucne rasprave na vandrednoj skupstini Drustva kojaj je zakazana nekoliko dana kasnije-vec 16. maja 1921. godine. Ali ovaj dogadjaj je imao znacajnog uticaja i na promenu odnosa Gradskog poglavarstva Zemuna koji je dodelio za tu godinu rada Drustvu dotaciju od 71.500 dinara,a ministarstvo za socijalnu politiku centralnom vatrogasnom drustvu iznos od 25.000 a vatrogasnom drustvu Novi grad 5.000 dinara.

Tako je intervencija zemunskih vatrogasaca na Nedinicinoj kuci pomogla poboljsanju materijalnog stanja Drustva,a klavir spasen od pada sa sprata. A pozari u ovoj zgradi ponovili su se 1962. i 1995. godine,skoro na istom mestu,na tavanu,ali srecom bez onakve pometnje kao 1921. godine 

Djordje Acimovic