Medju najuglednije zemunske porodice spada svakako porodica Benko.Ona je u Zemunu
prisutna vec gotovo 120 godina i za to vreme se orodila sa jos nekoliko znamenitih i
starih zemunskih porodica,ali je,na zalost,u medjuvremenu i izumrla u muskoj liniji.
Porodica Benko je bila slovackog porekla,iz mesta Ebensdorf,u okolini Psemisla. Austrijski
car Leopold II je jos 15. septembra 1678. godine dodelio nsledno plemstvo Mihaelu Benku i
njegovoj cerki Dorotei.Mihael Benko je za vreme ratova sa Turcima,kao oficir dosao u
Vukovar i tamo ostao,kao i nekoliko narednih generacija njegovih naslednika.Jedan od
njih,Ivan pl. Benko koji je umro 1840. godine,bio je verovatno znacajna licnost,jer je
sahranjen u samostanskoj crkvi u Vukovaru,nedaleko od grobova grofova Elc.
Nesto kasnije mesar Jovan Benko igra znacajnu ulogu u buni 1848/49. godine i to na srpskoj
strani,pa zakljucujemo da taj clan porodice Benko presao u pravoslavnu veru,sto bi se
reklo i po njegovom imenu. U to vreme javlja se jos jedan Ivan(1813-1850),verovatno sin
ili unuk onoga Ivana sahranjenog u samostanskoj crkvi.Taj Ivan je ozenio Anu Vlasic
(1816-1894),sa kojom je imao cetvoro dece:cerke Anu,udatu Miler i Mariju,udatu Kovacic i
sinove Ivana(1844-1866) i Franju,potonjeg zemunskog apotekara i rodonacelnika ove porodice
u Zemunu.
Franja Ksaver Djordje pl. Benko,kako mu je glasilo puno ime,rodjen je 21.novembra 1846.
godine u Vukovaru,a porodicno predanje kaze da su ga vreme burne 1848. godine birosi sa
imanja njegovog oca sakrili i takao spasli od smrti.Zavrsivsi pripravnicku praksu kod
vukovarskog apotekara Kirsbauma,Franja pl. Benko je tirocinijum odnosno prakticni ispit
obavezan za studente farmacije,polozio kod Sremskog apotekarskog gremijuma u Vukovaru 27.
februara 1867. godine,a 20. oktobra 1875. godine je diplomirao farmaciju u Gracu.Ubrzo
potom 1877. godine doselio se u Zemun i kupio apoteku od Stevana Sikoa,koju je ovaj samo
godinu dana ranije preuzeo od Nikole D.Markovica-Ratkovica. Poznatu i dobro razradjenu
apoteku Benko je svojom marljivoscu i strucnoscu jos vise unapredio.Osim lekova,od kojih
je vecinu sam spravljao,prodavao je i cuvenu Blinsku kiselu vodu,kao i oplemenjenu
lozu,ali samo "uz gotov novac", dok je medikamente davao i na veresiju,a
sirotinji cesto sa znatnim popustom ili cak zabadava.Da se radilo o izuzetnom apotekaru
potvrdjuje nekoliko njegovih naucnih radova,kao i cinjenica da je 1903. godine patentirao
nove lekove-prasak za probavu i melem protiv kurijih ociju,za sta je dobio i zvanicna
resenja od glavnog apotekarskog zbora Kraljevine Hrvatske,Slavonije i Dalmacije,u cijem je
radu inace bio veoma aktivan.Svoju apoteku,koja se prvobitno nalazila u danas nepostojecoj
Sutarijevoj kuci,u gospodskoj ulici broj 8,Benko je 28. jula 1893. preselio u Glavnu ulicu
broj 33,u kucu koju je kupio od Ivana Ferka.Ta zgrada,u kojoj je porodica Benko zivela na
spratu,a apoteka bila u prizemlju,postoji i danas, ali je lokal promenio
namenu.Inace,apoteka je nosila naziv "Kod Svetog trojstva",a na firmi,u
diskretnom medaljonu,bila su naslikana Sveta Trojica.Recimo da je 1880. godine kod
Benka,na praksi,bio njegov sestric August pl.Kovacic iz Vukovara,koji je posle polaganja
tirocinijuma u Zemunu 1883. godine i diplomiravsi farmaciju u Gracu cetiri godine
kasnije,otvorio apoteku u slavonskom mestu Babina Greda. Franja pl. Benko je bio veoma
ugledan i postovan zitelj Zemuna,pa je biran za clana Gradskog zastupstva,clana Gradskog
skolskog veca i drugih institucija, jedno vreme bio je predsednik upravnog odbora Zemunske
stedionice a.d.,a 1887. godine se pominje i kao izabrani skupstinar Sremske zupanije.Bio
je veoma aktivan i u radu nekih kulturno-prosvetnih organizacija i uopste,u drustvenom
zivotu grada,a voleo je drustvo i kafanu,pa je znao i da popije koju vise
.U Zemunu se dugo prepricavalo kako je jednom,posle pijanke kod Majera,u "civutskom
sokaku",odnosno Dubrovackoj ulici,otisao pravo u apoteku "da dezura do
jutra". I ako mamuran,nije mogao da zadrema jer se zvono sa ulice svaki cas
oglasavalo ali kad god bi izasao na vrata,nikoga nije bilo.Vec se zabrinuo da mu je pice
pomutilo pamet kada je otkrio da su "mokra braca" iz birtije,sa kojima je do
skora pio,privezali za kanap od zvona kosku koju su dva psa pokusavala da otkace. Franja
pl. Benko je umro 28. marta 1905. godine od sepse koju je dobio dva dana ranije,radeci u
apoteci.Do vecne kuce na zemunskom pravoslavnom groblju ispratila ga je ogromna masa
sugradjana.
Supruga Franje pl.Benka,Jelena(1861-1947),bila je takodje veoma omiljena u Zemunu.Ona je
bila kci uglednog gradskog fizika dr Milosa Radojcica,a njen brat Konstantin je takodje
bio uvazeni zemunski lekar.Njena mati Marija,poreklom iz ugledne porodice Kratovac,iz
Rume,isticala se radom u humanitarnim organizacijama,pa je to prenela i na cerku,koja je
bila jedna od najaktivnijih clanova Dobrotvorne zadruge Srpkinja Zemunkinja od njenog
osnivanja,1896. godine,a u citavom periodu izmedju dva svetska rata bila je njen
predsednik,istovremeno radeci i u Odboru mesne zastite dece. Treba istaci da je Jelena
Benko pred prvi svetski rat jedno vreme vodila drogeriju, prvu u gradu.
Franja pl.Benko i Jelena Radojcic su se vencali 1880. godine i tom prilikom su se
dogovorili,s obzirom da su bili razlicitih veroispovesti,da ukoliko im se prvo rodi sin,
sva deca budu rimokatolicke,a ukoliko im se prvo rodi cerka,sva deca budu pravoslavne
vere.Posto se prvo rodila cerka i sva ostala deca su bila pravoslavne vere,a po
nacionalnom osecanju Srbi i veliki rodoljubi,uostalom kao i njihova majka. Ta deca bila su
Marijana(1881-1948),Ivan(1883-1961),Stevan(1886-1937),
Sofija(1887-1933),Konstantin(1889-1916),Despina(1892-1973) i Zora(1902-1963), uz jos troje
dece koja su umrla ubrzo po rodjenju:Jovan(1882),Milos(1884) i jedno zensko dete koje je
umrlo na porodjaju,pa nije krsteno(1901). Po smrti Franje pl.Benka apoteku ej nasledila
njegova udovica Jelena,a kao provizori u njoj su radili Jovan Z.Jovanovic,Bogoslov
Hes,ponovo Jovan Z.Jovanovic i Jozef Sefer,a od 1910. godine njen sin Ivan. Prikom
zauzimanja Zemuna od strane srpske vojske,10.septembra 1914. godine, medju onima koju su
iskazali najvece odusevljenje bili su clanovi porodice Benko. Jelena pl.Benko je odmah
izabrana za predsednika tada osnovanog mesnog odbora Srpskog crvenog krsta,a u isti odbor
su birane i njene cerke Despina i Ana.
Posle povlacenja srpske vojske iz Zemuna,13. decembra 1914.godine,sa njom je u Srbiju
preslo dosta Zemunaca,medju njima i porodica Benko.Djordje je presao kasnije u Albaniju i
stupio u srpsku vojsku,a Jelena Benko je sa cerkama Sofijom,Despinom i Anom uhvacena kod
Nisa.U Zagrebu im je sudjeno zbog veleizdaje,pa je Jelena osudjena na 13 godina teske
tamnice i gubitak plemstva,a njene cerke na po 8 godina teske tamnice,tako da su sve
cetiri robijale do kraja rata.Istovremeno, apoteka u Zemunu je oduzeta porodici Benko i
stavljena je pod sekvestar. Po okoncanju prvog svetskog rata apoteka je vracena vlasnicima
vec 1918. godine. U ime svoje majke Jelene apoteku je,kao provizor,najpre vodio Ivan
Benko,a kada je on 1923. godine otvorio apoteku u Surcinu,zemunsku je prepustio svom bratu
Nikoli Od 1936. godine Nikola Benko je postao i vlasnik apoteke,koju je dotle vodio kao
provizor.
Poput svog oca,i Nikola Benko je bio omiljen u Zemunu i drustveno veoma angazovan isticuci
se kao odbornik "Privrednika" i Crvenog krsta,zatim kao potpredsednik Srpske
pravoslavne crkvene opstine,a vrsio je istovremeno i druge drustvene funkcije.Po okoncanju
drugog svetskog rata i dolaska komunista na vlast apoteka mu je "otkupljena"
1949. godine i nastavila rad pod novim imenom "Srem" sve do 1955. godine kada je
zatovrena,a namestaj iz nje prenet u novoosnovanu apoteku u Novom Beogradu.
Najstarija cerka Franje pl.Benka i Jelene,Marijana bila je udata za poznatog zemunskog
gradskog inzenjera Pavla Horvata,sa kojim se preselila u Zagreb kada je on 1911. godine
imenovan za redovnog profesora na Sumarskoj akademiji spojenoj sa filozofskim fakultetom
na tamosnjem sveucilistu.Pavle i Marijana Horvat su imali cetiri sina i to
Vladimira,Nikolu,Ivana i Aleksandra.Vladimir je bio poznati zagrebacki advokat i nije se
zenio.Nikola je posao ocevim stopama i bio gradjevinski inzenjer i profesor zagrebackog
sveucilista,a sa suprugom Gizelom iamo je sina Pavla,koji je takodje bio inzenjer i sa
suprugom Jasnom imao cerku Natasu i sina Aleksandra,koji i danas zive u Zagrebu.
Ivan je bio oficir,koji je zarobljen 1941. godine u aprilskom ratu,a iz zarobljenistva se
nije vracao u Jugoslaviju.Posle rata jedno vreme je ziveo u Nemackoj,a zatim je otisao u
Australiju gde je ozenio Engleskinju Doru,ali u tom braku nije bilo dece.
Najzad Aleksandar ej emigrirao u Juznu Ameriku,gde i danas zivi.Ozenjen je i ima dve
cerke.
Sofija Benko nije se udavala i zivela je prilicno povuceno u Zemunu,brinuci se o majci.
Despina se udala za Miodraga Acimovica (1875-1961),doktora prava i uvazenog profesora
beogradskog univerziteta.U tom braku rodjeno je dvoje dece, sin Mihajlo(1926-1991) i cerka
Jelena(rodjena 1930).
U braku sa Dusankom Menegelo-Dincic,cerkom poznatog beogradskog arhitekte,Mihajlo je imao
dva sina Miodraga(rodjen 1966) i Milosa(rodjen 1968).Jelena koja je zavrsila istoriju i
radila u Arhivu Jugoslavije,udala se za muzicara Nikolu Marica iz poznate gornjovaroske
porodice Maric-Gadjula.U tom braku je rodjen 1971. sin Jovan.
Ana,koju su mnogo cesce zvali Mima,bila je udata za poznatog zemuskog trgovca Marka
Georgijevica(1875-1962),sa kojim je imala cerku Jelenu.Po udaji za Milana Votrubeca,ona se
preselila u Australiju,gde i danas zivi,a u tom braku su rodjena dva sina i dve cerke.Kao
redak primer ljubavi prema muzu,Jelena je obojici sinova dala njegovo ime-Milan!
Najmladja cerka Jelene i Franje Benka,Zora,udala se za Ozrena Karamatu(1893- 1973),izdanka
jedne od najslavnijih zemunskih porodica i sina naseg cuvenog bankarskog strucnjaka
Stevana Karamate.Ozren i Zora Karamata imali su sva sina Stevana i Konstantina.Stevan
Karamata je danas jedan od nasih najistaknutijih naucnika u oblasti petrologije i redovni
clan Srpske akademije nauka i umetnosti,a u braku sa Tijanom Basic ima sina
Ozrena(1952),biologa i atletskog radnika,i cerku Jelenu,elektroinzenjera,koja u braku sa
dr Djordjem Jevtovicem,nasim poznatim strucnjakom za AIDS,ima troje dece:Smiljku,Ljubomira
i Nataliju.
Konstantin u braku sa Jelenom Komanudi,poreklom iz stare i postovane beogradske porodice,
ima cerku MIlicu,udatu za zemunca Branislava Milosevica,sa kojim ima cerku Paulinu.
Najstariji sin Jelene i Franje Benka,Ivan,videli smo vec,vodio je najpre apoteku u
Zemunu,a zatim je kupio drugu u Surcinu,gde se preselio.Farmaciju je zavrsio u Becu gde je
upoznao Mariborcanku Margaretu Valter,koju je kasnije i ozenio,ali u tom braku nije bilo
dece.
Njegov mladji brat Stevan takodje je zavrsio farmaciju i 1904. godine je bio pripravnik
kod svog oca,ali je kasnije napustio taj poziv.Bio je ozenjen Francuskinjom Zanom,sa kojom
je imao ceku Marselu,udatu Ljubibratic,ali ona nije imala potomstvo.
Ostali sinovi Franje i Jelene Benko,Konstantin,Nikola,Franja i Djordje,nisu se zenili.
Tako je porodica Benko u muskoj liniji ugasena 1961. godine,kada je umro poslednji koji je
nosio to prezime,surcinski apotekar Ivan.Potomaka ove slavne zemunske porodice ima jos u
Zemunu,Beogradu,Zagrebu,Australiji i Juznoj Americi kako smo napred videli,ali s obzirom
da su svi po zenskoj liniji,prezime Benko je nestalo.
U Zemunu,osim potomaka Zore udate Karamata,danas zivi i cerka Despine Benko udate
Acimovic-Jelena Maric i to u delu kuce porodice Benko,u Glavnoj ulici 33.Ostale delove ove
kuce naseljavaju stanari koji sa porodicom Benko nemaju nikakve veze.Jelena Maric je
nasledila veci deo zaostavstine porodice Benko, izmedju ostalog i veliku diplomu cara
Leopolda o dodeli plemstva njenom davnom pretku,pa su tako,prakticno,ona i njena porodica
jedini cuvari uspomena na visevekovnu istoriju te cuvene familije.
Branko
Najhold |
