Jovan Subotic
Jovan Subotic pripada eposi politickog i literarnog preporodjaja srpskog naroda u zemljama ugarske krune. U toj eposi igrao je on znamenitu i kao knjizevnik i kao politicar i kao osnivac i kao pomagac. Njegove su zasluge na svakom polju trajne.I ako nije ni na jednom mestu bio bas prva osoba ali je odmah do one stajao a to je samo po sebi vec velika zasluga. Kad bude jednom govora o dogadjajimai istoriji evr. naroda u zemljama ugarske krune u XIX. veku, njegovo ce ime s istima spojeno biti. I Zemun je tom prilikom u dobitu. Svoje poslednje dane, upravo vise godina konca svog zivota, proveo je Jovan Subotic u Zemunu.U to doba bio je predsednik evr. crkvene opstine zemunske i tu umro 28. Januara 1886.
Po rodjenju je Jovan Subotic Sremac. U selu Dobrinci, kod Rume, ugledao je on kao svestenicki sin sveta 30. Januara 1817. Postao je vrlo mlad doktorom prava i filosofije a vec kao mladic od 20 godina izdao je zbirku svojih pesama pod imenom ,, Lira“. Od godine 1843. pa do 1872. Napiso je on mnostvo stvari vecinom originalnih poslova koji su u dvajest knjiga sveta ugledali.
Od tih radova su lirske pesme , eposi, drami i tragedije. Radio je pak i na pedagogiji, uredivsi citanke za srednje skole. Bio je pak i upravni cinovnik, ( podzupan sremski ) a od 1864. clan vrhovnog sudista ( septemvirata ) u Zagrebu.
Kad je 1867. bio na sveslavenskom kongresu u Moskvi, bio je posle svog povratka bez ikakve istrage iz sluzbe odpusten.
Na srpsko crkvenom saboru u Karlovcima od 1869 - 1874. bio je pored dr. Svetozara Miletica jedan od prvaka ondasnje narodne stranke. Na ovim se saborima on odlikovao velikim govorima. Njegov govor o predsednistvu sabora ( 1869. ) jedan je od najduzih i najboljihgovora onog doba.
Osim toga je od 1872 - 1874. uredjivao list ,,Narod“ koji je u N. Sadu izlazio. Ovo doba Suboticeva bavljenja u N. Sadu vrhuna je njegovog knjizevnog, politickog i pravnog rada. Njegov uticaj u to doba u javnim srpskim stvarima bio je velik i pretezan. On je patrijarha Ivackovica god. 1874. Kad se nov patrijarh birao, nasao i njegovom izboru doprineo najvise, kao sto je u to doba bio i kod ,,Matice Srpske“ u Novom Sadu i kod narodnog pozorista od najveceg upliva.
Moglo bi se reci, da je njegov prosvetni poziv na zivot srpskog naroda bio presudan, kao sto je s druge strane upliv dr. Svetozara Miletica na politican zivot bio merodavan. Doba takmacenja ova dva narodna prvaka bilo je od najveceg uticaja na ceo zivot srpskog naroda i na kasniji njegov umni i politican pravac.
Posle odlaska Suboticeva iz N. Sada i seobe o Osek, gde je advokaciju otvorio, izgubio je on uticaj na narodnu borbu i dogadjaje u takozvanoj Vojvodini. Presao je bio vrhunac svog zivota i svojih uspeha. Njegova produktivnost bila je neznatna, po gotovu kad je 1875. izabran u dobrinackom srezu za hrvatski sabor. U hrvatskom saboru bio je sve do 1886. u kome je razdobju bio i dvaput biran u ugarski sabor. Ali je u doba ova polozaja igrao samo pasivnu ulogu. Njegova se rec retko kad cula a kad se cula, nije bila ni presudna ni od velikog znacaja.
Godine 1884. Preselio se Subotic u Zemun, gde je advokatsku pisarnu u kuci Glise Petrovica u glavnoj ulici (,, kod Zmije“ ) otvorio. Tu su se oko njega mladji ljudi prikupljali i Subotic je imao obicaj da pripoveda iz proslih vremena u kojma je on jedan od prvih bio. Tu je napisao i svoje uspomene, koje je kasnije Matica Srpska izdala, i tu kako vec spomenusmo umro. U Zemunu je u to doba bio njegov sin dr. Vojislav Subotic varoski fizik.
Ceo svoj knjizevni i politicki odsek ( 1865 - 1886 ) bio je po broju politicara, knjizevnika, pesnika, pravnika i medicinara koji su u njemu ponikli vrlo znacajan i odlican. Politika do duse nije urodila velikim plodom ali se nacionalna svest i politicka volja u najvecoj meri razvila. Toliko darovitih ljudi nisu u jedan mah imali svi drugi slavenski narodi na jugu zajedno. To je bila era „ Omladine ´´, puna poleta i duha, ali ali oskudna u programu , strpljenju i politickoj umerenosti. Ovu je petonju reprezentirao dr. Suboticali su uspesi njegovi bili negativni. Miletic mnogo darovitiji i agilniji zastupao je cisto nacionalni pravac, bez obzira na teskoce, koje se nisu mogle savladati i koje ni do danas nisu mogle savladati i koje ni do danas nisu savladane. To je najbolje vidljivo na evr. crkv. autonomije, koja je danas u rusevinama.
U Zemunu je bio Jovan Subotic, kako je vec receno, kad se ovde doselio, predsednik srpske crkvene opstine. Kao clan srpskog narodno - crkvenog odbora, bio je on pak vise puta biran u Zemunu i u saboru sedeo kao clan za Zemun. To je bilo bas onda, kada je bio na vrhuncu svoga rada na istom saboru i kkada je ona velika borba odpocela sa jerarhijom, koja i danas nije svrsena. Vodja je ondasnje lerikalne stranke bio arhimandrit manastira Grgeter, German Andjelic, kasniji patrijarh srpski. Protiv njega i njegove stranke bio je ovaj veliki Suboticev govor u saboru naperen.
Subotic nije doziveo kasniji raspad stranaka i preokret u crkveno narodnom zivot, a u tisini u Zemunu kao da se poslednjih godina svog zivota za javne stvari nije interesovao. „
