Jovan Petrovic KOVAC

Jovan Petrovic KOVAC 1775-1837

Kovacki majstor J. Petrovic (Svojnovo, danas MZ opstine Paracin, 1772/3. - Zemun 11/23.jul 1837) dosao je iz zavicaja u Zemun u vreme kad je Austrija prikupljala dobrovoljce (1788) za rat protiv Turaka. Primljen je u frajkor i u njemu je ratovao i ucio zanat. Posle otpustanja iz vojske vratio se u Srbiju, ali je ubrzo dosao u Zemun gde je stekao kvalifikaciju kovacko sekirskog radnika. Otvorio je radnju u Gornjoj varosi i radom (1804) je stekao zvanje kovacko-potkivackog majstora koji je imao pravo i na lecenje stoke.

Kad je izbio Srpski ustanak, prelazio je u Srbiju i "svojoj braci" ucinio niz usluga: opravljao oruzje, okivao tresnjeve topove i lafete, i s drugim izlivao prave topove.

Za rad je dobijao priznanja. Najpoznatije je pismo Karadjordja iz 1910: "Ja pohvaljujem trude Vase narodu pokazate..." Odrzavao je veze i sa Srbijom kneza Milosa za koga je obavljao razne poslove: okivanje vozila, potkivanje konja, izrada krstova i drugih predmeta za crkve. Kad je podigao zvona na staroj Sabornoj crkvi (1830), knez mu je predlozio da se vrati u Srbiju i izabere "koju oce kucu u Beogradu". Iste godine za narodnu proslavu povodom proglasenja Hatiserifa kojim je Srbija dobila punu unutrasnju autonomiju, iskovao je gvozdeni srpski grb koji je postavljen na Gospodarski konak.

Kada je kasnije knez naredio isplatu za rad, rodoljubivi majstor antologijski je odgovorio da se "od malih noktiju nedelano trudio" i tezio da "kakovu god uslugu Rodu i Otecestvu" ucini. "Zato, kakovu bi ja vecu nagradu za malu onu zertvu, koju sam na oltar Rodoljubija prineo, iziskivati mogao, nego sto mi je Vsemoguci to scastije doziveti dopustio, da sam licno onom torzestvu...prisustvovao". Vecti majstor bio je i clan jedne radne grupe, ciji je rukovodilac bio Zemunac Dimitrije Davidovic, koja je, prema nalogu kneza Milosa, imala zadatak da opise stanje manastira Zice i da se prepisu svi zapisi (1822). Jovan Petrovic je odrzavao veze s mnogim savremenicima u gradu i drugim mestima. Kao ljubitelj prosvestenija bio je revnosni prenumerant srpskih knjiga, posednik kucne biblioteke i priloznik tek osnovane Slavenoserbske biblioteke zemunske. (1825).

Majstor J. Kovac zasluzni je gradjanin Zemuna i Srbije. Kad je D. Davidovic primio vest o smrti svog prijatelja i saradnika, zazalio je sto vise ne pise za Srpske novine i rekao: "Laka mu budi zemljica! Kosti njegove, kosti su roda srpskoga". Sin Jovanov je zemunski akademiseski zivopisac Zivko Petrovic (rodj. 1806). Slikarstvo je ucio u Zemunu i na Beckoj akademiji. Njegov slikarski opus veoma je bogat. Radio je za zemunske crkve i hramove u Vojvodini. Umro je "ot vrucice" u Zemunu, 8/20.oktobra 1868. godine

Miodrag Dabizic
iz " Hronike Kulturnog Zivota -Za Zemun"