Sava Davidovac
U jesen 1884. doselio se u Zemun jedan visok, krupan i herkuleski gradjen covek. Trazio je zgodan stan za sebe, suprugu i kcer, a jer nije mogao stan kako je zeleo naci, uzeo je gotovu kucu u ulici " Dvanajest Apostola" , danasnjoj " Gundulicevoj ulici" i postao odmah tako i posednik u Zemunu. U Zemunu se tada govorilo, da se medju gradjanima nastanio jedan carski pukovnik i da tu zeli stalno ostati. Covek ovaj bio je carski obrstir Sava Davidovac. Godine 1885. poznavao ga je ceo grad. Kad je nosio vojnicku uniformu, upadao je u oci sa svoje velicine i svoga vojnickoga drzanja, a kad se bacio u civilno odelo , cudili su se ljudi zasto ne nosi vojnicko runo. Lovacki pas ga je pratio uzastopce. On je bio znak da i pukovnik nije daleko. Na onda glasan razgovor i zastajanje cesto da se s mimoprolazecima razgovori i pozdravi.
Sava Davidovac je u istinu bio redak covek. Hrabar vojnik i isustrasim u bitci, ucen i poznavalac svetske knjizevnosti, dobar sin svoga naroda, iskren prijatelj, valjan otac licno mio i simpatican, lovac, zanatlija i umetnik. U dokolici bavio se stolarskim poslom i imao sve sprave stolarske. Znao je i Gabelebergerovu stenografiju. Poznavao je i mnoge savremenike, voleo je Vuka Stefanovica Karadzica, bio drug pesnika Preradovica i dopisivao sa vladikom Strosmajerom i istorikom Ilarijanom Ruvarcem. Citava dopiska s jednim i drugim nalazi se u narodnoj biblioteci u Beogradu. Patrijarh German Andjelic,cenio je svojstva Savina i citao po kad sto i za savet a patrijarh Djordje Brankovic prizivao ga na docek i razgovor.
Za vreme talijanskog rata 1859. bio je u garnizonu u Poli, a 1866. bio podpukovnik i u bitci kod Konigreca. Kada zapovednik njegove regimente obole Sava Davidovac komandu uze i povede istu kroz kisu od djuladi napred. I kada konj, pod njim pade , uzjaha Sava Davidovac drugoga konja i zapovedi juris na neprijatelja.
Takav je bio i kao vojnik u Italiji 1848. U bitci kod Oitanjana (19. aprila 1848.) odlikovao se Davidovac neopisanom hrabroscu i dobio veliku srebrnu medalju za hrabrost. Tesko ranjen dodje kuci ali se 1849. prijavi vojvodi Supljikcu, koji ga u Srem posalje. U bitkama kod Varadina i Karlovaca, pokazao je da se niceg ne boji. Dana 24. aprila 1849. postade kapetanom, ne bivsi vise od dvadeset i tri godine star.
Posto se buka utisa, bude namesten za kapetana u Pazaristu u Liki, kasnije u Brlogu, Nemcima, Vinkovcima, Surcinu u Sremu i drugim mestima. Godine 1864. postade majorom u Petrinji a te godine izabran za srpski narodni sabor u Karlovcima. Onda se sabor sastojao iz 25 svestenickoh zastupnika, 25 vojnickih i 25 iz gradjanskog reda. Sava je bio zastupnik iz vojnickog reda. Saboru je predsedavao komandujuci general u Zagrebu Josif Filipovic.
Razume se da su delegati iz vojnickog staleza morali slusati kao vojnici sta predsednik zeli ili bolje-zapovedi. Na ovom saboru predlozio je Davidovac, da se veliko imanje Saris (2000 jutara) oduzme backom vladici i na dohodaka istog udene dotacija episkopa a svakom dade jednaka plata od 12.000 forinti. Taj je predlog primljen pa je i danas jos podloga episkopske dotacije u Karlovackoj mitropoliji. U glavnome slusao je Davidovac "komandu", ali je bilo momenata kada je radio po svojoj volji i protiv naredbe komandujuceg-saborskog predsednika. Kada jednom general Filipovic izda naredbu kako ce vojnicki zastupnici glasati, izjavi Sava Davidovac da on tako tako nece glasati i da mu je merodavno ono samo sto on drzi je srp. crkvi korisno i dobro. I tako su radili on, njegov brat od strica Isa Davidovac, podpukovnik Cudic i kapetan Knezevic. Glasali su naime sa narodnjacima, koje je Miletic predvodio.
General Filipovic je ovu nepokornost s mesta ministru vojnom u Becu javio. Ali se nije smelo za moment nista javno ciniti. Sava Davidovac i drugovi dokazivahu predsedniku da on kao katolik ne moze njima pravoslavcima zapovedati u verskim stvarima. Najposle ovi tu nisu soldati, nego narodni zastupnici u uniformi. Filipovic je u sebi besneo, a u Becu predlozio kaznu. Kada se posle izbora patrijarha Samujila Masarevica, sabor 15. jula 1865. razidje, dodjose u svoje garnizone i narodni poslanici.
Inace je rodjen Sava Davidovac 6. maja 1826. u Titelu od oca Mihajla i matere Ruze Milinkovic. Otac mu je bio kapetan koji je 1815. bio na Rajni i u Lionu. Vojnicke je skole Davidovac ucio u Titelu, a kasnije bio premesten kod premeravanja krajiskih suma u Sremu kao kadet.
Davidovac je bio covek retkih vojnickih, gradjanskih i drustvenih vrlina. Imao je da bogme i nesto mana. Ali i Plutarh tvrdi, da njegovi junaci niti su sasvim savrseni ljudi niti da savrseni smedu biti. Ima njega na najlepsim karakterima .
Emilija Davidovac prezivela je svoga muza skoro devet godina i u Zemunu umrla 27. juna 1911. Sava Davidovac umro je u Zemunu 24. januara (6. februara) 1903. docekavsi starost od 77 godina.
