I
A ovakvih je u Zemunu vrlo mnogo.Njihov zivot i rad pribrati i u kratkim crtama prikazati ga sadasnjem pokoljenju zemunskom, zadaca je ovih i buducih redova .Malo docnije, vidice se, da je rad njihov i raznolik i koristan bio i da je u Zemunu bio i ziveo citav niz Srba kojih su imena u celom Srpstvu poznata.
Da bogme da ne treba ocekivati od nas, da cemo uvek iznositi ljude od ugleda i velicine Vuka Stefanovica Karadzica koji je u Zemunu dugo i cesto ziveo.Bice a manje vaznih.Ali najposle nije svrha ovih redova, da samo najvaznije radenike prikazu, nego i manje.Zato smo gore i rekli, da cemo donositi opis o znamenitim, a ne iskljucivo o slavnim ljudima.Dakle i o ljudima koji su igrali znatnu ulogu u mestu, u knjizevnosti, u trgovini i time pomogli bilo glasu grada Zemuna, bilo srpskoj knjizevnosti, bilo napretku mesta i okoline.
Razume se, da to nece biti opis samo onih koji su se u Zemunu rodili, nego i takovih, koji su sa strane dosli i ovde se duze ili krace vremena bavili.Setimo se iz pocetka XIX. veka imena Tose Apostolovica, Dimitrija Davidovica, dr. Djordja Pantelica, igumana manastira Feneka Vicentija Rakica i drugih.A u Zemunu je Vuk Stefanovic-Karadzic dugo i cesto dolazio, i neko vreme ovde ziveo.Iz Zemuna i Sisatovca pisao je Vuk mnogo pismo, tu redigovao mnogu narodnu pesmu i recnik svoj.
U Zemunu je bio dugo i Branko Radicevic , tu skole ucio. Da cemo samo rad znamenitih zemunskih Srba opisati sa gledista onog sto su ovde radili, znace svaki, jer sto preko ovog ide, ne spada na lokalnu istoriju, nego na srpsku knjizevnost.Taj deo njihovog zivota ne moze se opisati.
Ipak ce biti prilikek da opisemo i ceo zivot pojedinih ljudi.A to ce biti kod onih kojih rad nije presao preko granice naseg mesta, nego se ovde razvio i tu prestao.Bice pak i takvih prilika gde ce biti opisa jos zivih, ili ne davno umrlih nasih srpskih savremenika, koje smo poznavali svi a ciji rad valja ipak u analima naseg mesta zabeleziti.Do podataka ce se lakse moci doci.
Jedno pak odmah sad dodajemo, da te skice nece ovde biti zdravo opsirne.Ali ono sto u javnost pustimo, bice tacno i pouzdano, tako, da ce se buduci lokalni istoricari sa nasim gradivom moci s pouzdanjem posluziti kao gradivom apsolutno sigurnim.
U ovoj raboti masicemo se mozda i u XVIII vek, u kome je bilo nekoliko znamenitih prota zemunskih o kojima imamo podataka cak i z doba mitropolita Pavla Nenadovica.
Svima ovim radovika mislimo doprineti kulturnoj istoriji naseg mesta u koliko su Srbi bili u tom poslu pomagaci.Da se to cini u malom jednom listu, koji tek pocinje a jos nema proslosti, ne smeta poslu nista. Ko se malog i sitnog rada ne stidi, ne zna ni cenu Velikog.Najskupocenija odeca sastoji se iz konaca koji su prosti radnici radili.
