Prota Vasilije Ostojic
Jedan od putnika koji je 1578. kroz Zemun putovao, pripoveda, kako je u Zemunu zatekao Srbalja koji su imali blizu Dunava malu crkvicu, koja je slamom pokrivena bila. To je bilo onda, pa i danas sv. Nikolajevska crkva. Dakle je vec u polovini XVI. veka bilo svestenstva u Zemunu. Ko su pak onda bili popovi , koje je podeljenje u Zemunu bilo i kakvi su onda svestenici u Zemunu bili to se ne zna. U to doba bili su gospodari Srema i cele Ugarske Turci, u Budimu residirao je turski pasa, a u Zemunu negde u donjoj varosi kakav Mustafa ili Hasan kao kadija.
No iz tog mracnog doba sacuvalo se malo sto. Sta vise blizu dve stotine godina ne zna se nista skoro. I sto se znade, to su sitni odlomci. Tek u polovini XVIII. veka ima boljih podataka, ali su i oni oskudni. Zna se toliko da je oko 1766 bio zemuski prota Vasilije Ostojic.
Vasilije Ostojic bio je dakle zemunski prota za vreme mitropolita Pavla Nenadovica. Gde je pre toga bio parohom, kad je u Zemun dosao i odakle je po rodjenju bio, nije poznato. Mozda je bio Zemunac ili iz okoline, jer i u Zemunu i u okolici ima porodica po prezimenu Osotojic.
Da je za vreme mitropolita Pavla Nenadovica bio zemunski prota, proizilazi otud, sto je kod izbora Jovana Georgijevica, bio na karlovackom saboru kao prota. Arhiepiskop i mitropolit Pavle Nenandovic umro je naime 15. avgusta 1768. a sabor za izbor novog mitropolita bio je sazvan za mesec avgust 1769. Dana 27. Avgusta 1769. obavljen je izbor i na ovom izabran je za mitropolita Jovan Georgijevic. Na tom izboru bio je zemunski prota Vasilije kao clan i glasao po svoj prilici za vrsackog vladiku Georgijevica, koga arhimandrit Jovan Rajic dosta crnom bojom opisuje.
Izgleda da se prota Ostojic niej zdravo isticao, a kao i da vremena za to nisu bila. Doduse on je bio zemunski prota vise od dvanaest godina (oko 1766-1780) , ali to je bilo doba opste evropske stagnacije, te nisu ni zemuski Srbi mogli napredniji biti. Tek se za njegovog zivota nista nije zapamtilo, sto bi mu ime sacuvalo. Ima crkveni protokola iz godine 1774-1778. gde je i on podpisan ali to su cisto racunske stvari, iz kojih nista ne razabiramo, sto bi pamtenja vredno bilo. Umro je u Zemunu 1780. a godinu dana posle njegove smrti postavio je mitropolit Mojsije Putnik za zemunskog protu Davida Georgijevica, koji je za vreme Ostojica bio zemunski paroh. Prota Ostoji sluzio je dakle u Zemunu za vreme mitropolita Pavla Nenadovica, Jovana Georgijevica i Vicentija Jovanovica Vidana. Za njegovo vreme bio je kasniji znameniti fenecki iguman Vicentije Rakic zemunski trgovac i izdata je po carici Mariji Tereziji takozvana deklaratorija od 16. juna 1779. koja delimicno i danas vredi, a kojom su mnoge stvari u nasoj crkvi u zemljama ugarske krune uredjene. Pre ove deklaratorije uveden je jedan regulament (pravilnik) od 29. septembra 1770. koji je od strane srpskog naroda naisao na veliki otpor. Taj je regulament onda izvan kreposti stavljen i uvedena deklaratorija (Rescriptum declaratorium illiricae nationis) od 16. juna 1779.
Prota Vasilije Ostojic bio je dakle savrmenik i svedok prvih uredaba nase crkve koje na zalost jos ni danas nisu okoncane. Nekako u njegovo doba poceo se deliti sa svim stari odsek nase autonomije od novijeg doba, koje je pocelo pod mitropolitom Mojsijem Putnikom. To je bilo na politickom polju. Nasi sabori izlaze iz crkvenog okvira na polje narodnih interesa.
