Iguman Vicentije Rakic
Zemunskom trgovcu Vasiliju Rakicu nije se sedilo za tezgom. Kad bi koju knjigu nasao (a u njegovo doba nije bilo) procitao bi ju od korice do korice. A bio je i bogomoljac a i rado isao u crkvu u kojoj je cesto sluzio prota Vasilije Ostojic a posle njegove smrti David Georgijevic.
Odlazio je i u obliznji manastir Fenek u kome je bio iguman Sofronije Stefanovic.Vasilije Rakic bio je pobozan covek i crkva mu je bila dusevna potreba.Mozda ga je zena ukoravala da se ne drzi arsina i tezge nego tumara po crkvama i manastirima.
Godine 1785. ostade udovac i ova ga nesreca otudji sa svim od trgovine.Rasproda ducan i ode u Fenek da se oda manastirskom zivotu. Igumam Sofronije primio ga radostno i izvestio mitropolita Mojseja Putnika. Mnogo nije trebalo i od mitropolita dodje dozvola da ga moze zakaludjeriti. Iguman ga postrize i narece ga imenom Vicentije.
To je bilo 9. Aprila 1786. Dana 5. Jula 1786. dobi cin svestenicki. Sam budimski vladika Stevan Stratimirovic sluzio je sluzbu. I od tog doba ziveo je Rakic u Feneku, s kratkim prekidom u Sapcu gde je svestenika jednog zamenjivao.
Posle smri fenecog igumana izabra bratstvo Vicentija Rakica 9. Januara 1796. za svoga igumana. Pravo je radio. Rakic je bio u to vec neki knjizevnik. U Sapcu je napisoa poboznu pesmu "Zivot Aleksija coveka Bozijega".
Ali prosto bratsvo manastira Feneka nije znalo da svoga igumana ceni mnogo zadjevice nagonise ga da posle trinajst godina bavljenja u Feneku, manastir napusti i u Trst ode gde je onda za crkvu Sv. Spiridona bio svestenik potreban.
U Trstu je Vicentije Rakic nasao sto mu je bilo potrebno. Miran zivot, postovanje, ugodan polozaj i dobru zaradu. U Trstu bilo je onda mnogo bogatih srpskih i grckih familija u kojima su mu vrata u svako doba bila otvorena. Tu ostade punih jedanajst godina. Uz mali posao i dobar zivot oda ce crkvenoj knjizevnosti. Zivotom u Trstu postade srpski knjizevnik i udje u knjizevnost u kojoj lepo mesto zauzima. Izasao iz tezge i usao u manastir, izasao iz manastira i usao u knjizevnost. S ovo nekoliko reci mogao bi se obeleziti ceo njegov zivot.
Za vreme svoga bavljenja u Trstu napisao je Rakic:
1."Istorija manastira Feneka", Budim 1799.
2."Zertva Avramova ili sobesedovanje gresnika s bogomateriju (s grckog)" Budim 1799. (vise izdanja)
3."Cvet dobrodetelji (s grckog)" Budim 1800.
4."Pravilo sv. Spiridona" Venecija 1802.
5."Zitije Jevetitija Plakide i svetoga Spiridona cudotvorca (u stihovima)" Budim 1803.
6."Zitije prekrasnoga Josifa (u stihovima)" Venecija 1804.
7."Istorija o razaranju Jerusalima i o vzjatiji Konstantinopolja" Venecija 1804.
8."Lestvica imustaja pedeset statnenej" Venecija 1805.
9."Cudesa presvetija Bogorodica (s grckog)" Venecija 1808.
10."Zitije Vasilija Velikoga (stihovi)" Venecija 1808.
11."Pripovedi za nedelju i praznike" Venecija 1808.
12."Besednik iliricesko-talijanski" Mletke 1810.
13."Beseda o duvanu"Venecija 1810.
Ne znamo iz kojih je razloga Vicentije Rakic lep i ugledan polozaj u Trstu napustio, gde se toliko knjizevnoscu bavio. Mozda ga je vuklo srce u Srbiju iz istih razloga sa kojih je dosao Dositej Obradovic u Beograd.
Napustivsi Trst dodje u Beograd gde postade 1811. profesorom na novoosnovanoj bogosloviji. Posle sjajnih pobeda poceo je politicki preporodjaj. Tu ostade do propasti Srbije 1813. godine, gde je napisao "Kratkov nastavlenie svjascenika i vjat sloves, sacinenoe Vikentijem Rakicem, proigumanom manastira Feneka, Djelano v Bjelgradje vo ljeto 1812."
Iz Trsta je Rakic dosao u Fenek, tu se kratko vreme bavio i onda u Beograd presao. Iza propasti Srbije nastanio se stalno u Feneku gde je postao proigumanom i napisao "Zitije Stevana Prvovencanoga", koji je u Sapcu jost poceo.
Kao sto se vidi zivot je Rakicev bio produktivan. Bio je bez sumnje najznamenitiji iguman manastira Feneka, i valjan bogoslovski knjizevnik svog doba. Rodio se u Zemunu 1750. a umro u Feneku 29. marta 1818.
